Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou. ACT sprovode dve nevladine organizacije: Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.
Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto na ovoj platformi/sajtu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa
ANALIZA STAVOVA GRAĐANA BORA O BEZBEDNOM UČEŠĆU BICIKLISTA U SAOBRAĆAJU NA TERITORIJI GRADA BORA, SA OCENOM STANJA BEZBEDNOSTI
Projekat: Kreći se održivo-Bor na dva točka (preuzmi pdf)
Nosilac projekta: Udruženje Sigurne staze (www.sigurnestaze.com)
Menadžer projekta: Igor Velić, master inž. saobraćaja
Stručni saradnik: Miloš Jovanović, master. inž. organizacionih nauka
Istraživanje sproveli: Miloš Jovanović i Igor Velić
1. UVOD
U periodu od 2010. do 2020. godine, biciklistički saobraćaj doživeo je ekspanziju u svetu i u Srbiji. Broj biciklista porastao je u našoj zemlji za nekoliko desetina hiljada i prema zvaničnim procenama, samo u Novom Sadu zabeleženo je 20.000 novih biciklista od 2010. do 2018. godine.
U Izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja [1] za period od 2016. do 2020. god. se navodi da je u Boru povređeno 12 biciklista, dok je jedno lice smrtno stradalo. Najviše nastradalih biciklista je među licima starosti 31-45 godina. Dok je najviše biciklista stradalo u aprilu i julu.
U periodu od 2018. do 2020. godine u saobraćajnim nezgodama sa učešćem biciklista najčešće je odabrana grupa tipova nezgode sa najmanje dva vozila – skretanje ili prelazak. Dok je u istom periodu najčešća grupa uticajnih faktora nastanka saobraćajnih nezgoda sa nastradalim biciklistima „Vozač - nepromišljene radnje“.
Slika 1. Osnovni pokazatelji bezbednosti biciklista u saobraćaju na teritoriji grada Bora1
[1] Izveštaj o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti saobraćaja u periodu od 2016. Do 2020. god. za opštinu Bor, Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije
Jedan od ključnih problema bezbednosti biciklista u Boru je saobraćajna infrastruktura koja nije prilagođena ovoj kategoriji učesnika u saobraćaju (ne postoje biciklističke staze/trake za bicikliste, uređena parkiralište itd.). Samim tim biciklisti su prinuđeni da se kreću kolovozom gde ih vozači motornih vozila tretiraju kao neku vrstu stranog tela ili ometača saobraćaja, a ne kao sastavni deo saobraćajnog sistema.
Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada i nije namenjena samo za kretanje motornih vozila, već i za kretanje ostalih učesnika u saobraćaju. U Boru imamo problem što se saobraćajna infrastruktura više prilagođava motornim vozilima, nego ostalim učesnicima u saobraćaju. I tako smo došli do situacije da biciklisti i osobe sa invaliditetom nemaju svoju infrastrukturu dok pešaci sve više u našem gradu gube i ovo malo infrastrukture što imaju.
Te je stoga našoj lokalnoj samoupravi potreban drugačiji pristup u rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, uređenjem grada treba se fokusirati na čoveka i stvarim zahtevima i potrebama koje imaju Borani.
2. REZULTATI SPROVEDENOG ANKETNOG UPITNIKA
Kako bi se prikupili stavovi građana Bora o bezbednom učešću biciklista u saobraćaju, sproveden je online anketni upitnik. Anketni upitnik je bio podeljen putem sajta strukovnog udruženja za bezbednost saobraćaja „Sigurne staze“, kao i putem društvenih mreža.
Anketni upitnik je građanima Bora bio dostupan za popunjavanje u periodu od 08.03.2022. do 14.03.2022. godine. Sprovedeni anketni upitnik je bio anoniman, i ostvaren je uzorak od N=202 građana Bora.
- Demografske karakteristike uzorka
Anketni upitnik, kojim je sprovedeno istraživanje popunilo je 202 ispitanika. Slika 2 pokazuje polnu raspodelu ispitanika, gde se može videti da postoji veoma mala razlika u procentualnoj raspodeli ispitanika muškog i ženskog pola (49,5% i 50,5%, respektivno) koji su popunili anketni upitnik. Takođe, na slici je prikazana i procentualna raspodela ispitanika prema starosti, gde se može videti da najveći procenat ispitanika pripada starosnoj grupi od 26-35 godina (38,8%), a potom sledi i starosna grupa od 36-55 godina (25,4%). Važno je napomenuti da anketni upitnik nije popunilo nijedno lice mlađe od 10 godina, niti starije od 65 godina.
Slika 2. Procentualna raspodela ispitanika prema polu i starosti.
- Saobraćajne navike ispitanika i prikaz saobraćajne situacije u gradu Boru
Sa slike 3 se može videti da najveći procenat ispitanika, kao svakodnevni vid prevoza, bira putnički automobil (32,7%), a potom sledi pešačenje (37,1%). Dok bicikl i javni prevoz koristi 12,7% i 17,4% ispitanika.
Napomena: Važno je napomenuti da su na ovo pitanje ispitanici mogli da navedu više mogućih odgovora.
Slika 3. Procentualna raspodela ispitanika prema svakodnevnom vidu prevoza
Od ukupnog broja ispitanika 138 (slika 4) izjasnilo se da koriisti pešačenje zajedno sa ostalim vidovima prevoza. Od 138 ispitanika 30.43% uz pešačenjnje koristi i putnički automobil kao najčešće sredstvo prevoza dok 16,67% koristi javni prevoz uz pešačenje. Zanimljivo je još istaći da čak 10.14% stanovništva koristi pešačenje i javni prevoz kao sredstvo prevoza.
Slika 4. Procentualna raspodela ispitanika prema kombinaciji različitih vidova prevoza
Drugi vid najčešće korišćenog prevoza jeste putnički automobil gde je 122 (slika 5) ispitanika odgovorilo da koristi putnički automobil sa drugim vidovima prevoza. Od tih 122 ispitanika najviše koristi pešačenje i putnički automobil (34.43%), dok samo putnički automobil koristi 23.77% ispitanika.
Što se korišćenja bicikla kao prevoznog sredstva tiče od ukupng broja ispitanika čak 24.27% ispitanika koristi bicikl kao prevozno sredstvo. Od 49 (slika 5) ispitanika čak 57.14% ispitanika koristi najčešće pešačenje, bicikl i putnički automobil.
S druge strane, slika 6 pokazuje da kao razlog za izbor svakodnevnog vida prevoza, najveći procenat ispitanika navodi da je to vreme putovanja (25,16%), a potom slede cene/troškovi (19,08%), brzina putovanja (18,45%%) i komfor (13,63%); dok je najmanje zastupljen razlog vezan za pristupačnost saobraćajne infrastrukture (7,13%).
Slika 5. Procentualna raspodela ispitanika prema kombinaciji različitih vidova prevoza
Slika 6. Procentualna raspodela razloga za izbor svakodnevnog vida prevoza
Bezbednost saobraćaja je kao razlog izbora najčešćeg vida prevoza veoma malo zastupljena, svega 8,6% (slika 6). Međutim, razlog za to može biti u veoma niskim ocenama stanja bezbednosti saobraćaja u Boru, kao što je prikazano na slici 7. Najveći procenat ispitanika je bezbednost saobraćaja u Boru ocenio dobrom ocenom (41,09%), a potom sledi dovoljna ocena (35,15%). S druge strane, svega 1,98% ispitanika smatra da je bezbednost saobraćaja u Boru odlična.
Slika 7. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o nivou bezbednosti saobraćaja u gradu Boru
Razlog ovako loših ocena stanja bezbednosti saobraćaja u Boru, može biti povezan i sa lošim ocenama građana o tome kakvo je postupanje vozača prema deci u saobraćaju. Slika 8 pokazuje da najveći procenat ispitanika (35%) postupanje vozača ocenjuje dovoljnom ocenom, a potom slede dobra (32%) i nedovoljna (27%). Dok niko od ispitanika nije dao najveću ocenu za stanje bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora.
Slika 8. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o nivou bezbednosti dece u saobraćaju na teritoriji grada Bora
Razlog ovako loših ocena stanja bezbednosti saobraćaja u Boru, može biti povezan i sa lošim ocenama građana o tome kakvo je postupanje vozača prema biciklistima u saobraćaju. Slika 9 pokazuje da najveći procenat ispitanika (42,36%) postupanje vozača ocenjuje dovoljnom ocenom, a potom slede nedovoljna (32,02%) i dobra (19,21%). Dok je najveći ocenu dalo svega 0,49% ispitanika.
Slika 9. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o nivou bezbednosti biciklista u saobraćaju na teritoriji grada Bora
Razlog ovako loših ocena stanja bezbednosti biciklista u saobraćaja na teritoriji grada Bora, može biti povezan i sa lošim ocenama građana o stanju saobraćajne infrastrukture za bicikliste u Boru. Slika 10 pokazuje da je najveći procenat ispitanika (62,87%) ocenilo infrastrukturu za bicikliste nedovoljnom ocenom, dok je 27,23% ispitanika dalo dovoljnu ocenu.
Slika 10. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o pristupačnosti i bezbednosti saobraćajne infrastrukture za bicikliste na teritoriji grada Bora
U celokupnom uzorku, svega 12% ispitanika koristi bicikl kao svakodnevni vid prevoza (slika 2). Razlog ovome može biti i činjenica da u Boru nedostaje biciklistička infrastruktura, gde 92,57% ispitanika smatra da je Boru potrebna biciklistička infrastruktura (slika 11). Dok 85,15% ispitanika smatra da je Boru potreban parking za bicikle.
Poznato je da vožnja bicikla, kao aktivan vid prevoza, ima značajne prednosti na zdravlje čoveka i životnu sredinu. Iz tog razloga su ispitanici navodili koji su to motivi koji bi doprineli da više koriste bicikla kao vid prevoza. Slika 12 pokazuje da su ispitanici svesni prednosti koje vožnja bicikla ima na život u gradu, a posebnim naglaskom na zaštitnu životne sredine (71,4%) i fizičke aktivnosti i bolje zdravlje (92%).
Slika 11. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavu o potrebi biciklističke infrastrukture u gradu Boru.
Slika 12. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema motivima za početak upotrebe bicikla kao vida prevoza u gradu Boru
- Značajne političke i inženjerske mere sa stanovišta bezbednosti saobraćaja
Praksa širom sveta je pokazala da političke i inženjerske mere usmerene ka povećanju bezbednosti ranjivih učesnika u saobraćaju doprinose povećanju celokupnog nivoa bezbednosti saobraćaja. Prema slici 13 se može videti da najveći procenat građana Bora (87,68%) podržava formiranje zona 30 i zona usporenog saobraćaja, mere koji imaju za cilj da dovedu do nižih brzina kretanja u gradu, a sve sa ciljem promovisanja aktivnih vidova prevoza.
Ove zone podrazumevaju drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, uređenjem ovih zona treba se fokusirati na čoveka i stvarnim zahtevima i potrebama koje imaju krajnji korisnici.
Takođe, prilikom formiranja ovih zona posebna pažnja mora se posvetiti osobama sa određenom vrstom invaliditeta kojima bi trebalo obezbediti adekvatnu infrastrukturu i podršku, kako bi svi korisnici imali podjednako pravo i mogućnost za učešće u saobraćaju.
Da bi došli do zadovoljavajućeg rešenja potrebno je sagledavanje celokupne ulične mreže grada Bora i preduzimanje niza saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mera čiji bi cilj bio formiranja jedinstvenog i bezbednog prostora dostupnog za sve korisnike.
Slika 13. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o merama koje će dovesti do veće upotrebe aktivnih vidova prevoza u gradu Boru
Pre projektovanja i formiranja ovih zona neophodno je uraditi niz istraživanja i analiza, formirati elaborat bezbednosti saobraćaja za zone, sa posebnom analizom obima i potreba pešačkih tokova.
Ovakve stvari su jednostavno neophodne kako bi dobili zadovoljavajuće rešenje. Saobraćaj je dinamična stvar, te stoga zahteva konstantno praćenje i analiziranje. Idealno bi bilo projektovati takav sistem koji će greške ispravljati.
Formiranjem ovih zona dobili bi multifunkcionalnost. Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, nije namenjena samo za kretanje motornih vozila, već i za kretanja ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista…) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive.
Bezbednost bi se podigla na viši nivo. Smanjenjem brzine, smanjuje se broj i posledice saobraćajnih nezgoda.
Takođe, sa smanjenjem brzine dolazi i smanjenje buke, emisije štetnih gasova, gužve, stresa itd. Ovim konceptom smirivanja saobraćaja i humanog inženjeringa svakako dolazi do poboljšanja kvaliteta javnog prostora i dobija se prijatan i usklađen izgled.
Pošto ove zone destimulišu motorizovane učesnike a stimulišu prisustvo pešaka i biciklista neki vozači će izbegavati rute na kojima se nalaze i odlučivati se za pešačenje i biciklistički saobraćaj.
Prednost ovih zona koja je jako važna je to što i deci omugućava da koriste bicikl kao prevozno sredstvo. Po trenutno važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, deci ispod 12 godina je zabranjeno da učestvuju u javnom saobraćaju, osim u zoni škole, zoni usporenog saobraćaja, zoni 30 i biciklističkim stazama. Samim tim, uvođenjem ovih zona stvorili bi se uslovi za bezbedno učestvovanje dece u saobraćaju.
Plan održive urbane mobilnosti je važna politička mera koja je definisana kao cilj za poboljšanje pristupačnosti gradskim oblastima, koja obezbeđuje visok kvalitet i održivost mobilnosti i prevoza u nekoj oblasti. S tim u vezi veliki procenat ispitanika (87,68%) smatra da je potrebno da grad Bor donese Plan održive urbane mobilnosti (slika 14).
Slika 14. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o potrebi Plana održive urbane mobilnosti.
Razvoj i implentacija Plana održive urbane mobilnosti treba da prate i izmene Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja na teritoriji grada Bora. Prema slici 15 se može videti da veliki procenat građana Bora smatra da je potrebno izmeniti Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja na teritoriji grada Bora (89,66%).
Slika 15. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o potrebi izmene Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja na teritoriji grada Bora.
Iz svega priloženog može se zaključiti da su građani Bora su u velikoj meri nezadovoljni saobraćajnim i urbanističkim uređenjem grada od strane Gradske uprave. Na slici 16 je prikazano da je veliki procenat građana (81,19%) nedovoljnom ocenom ocenilo ulaganje Gradske uprave u razvoj biciklističkog saobraćaja.
Slika 16. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o ulaganju Gradske uprave u biciklistički saobraćaj na teritoriji grada Bora.
Iz svega navedenog proizilazi i zabrinutost ispitanika koja se ogleda u tome da veliki procenat (73,4%) ne bi dozvolili detetu da samostalno upravlja biciklom na teritoriji grada Bora.
Slika 17. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o bezbednom učešću dece u svojstvu biciklista u saobraćaju
Razlog ovako negativnog stava može biti povezan i sa lošim ocenama građana o stanju saobraćajne infrastrukture za bicikliste u Boru (slika 10) kao i sa lošim ocenama građana o tome kakvo je postupanje vozača prema deci u saobraćaju (slika 8).
3. ZAKLJUČAK
Najvažnije činjenice i zaključci proizašli iz ovog istraživanja koje je uradilo udruženje Sigurne staze bi trebalo da budu smernice za identifikaciju problema i za planiranje drugih detaljnih istraživanja i budućih aktivnosti svih subjekata na teritoriji grada Bora, u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja i saobraćajne i urbanističke infrastrukture.
Dok se u Evropi i svetu sistemski radi na promociji novih vrsta mobilnosti gde se prostor oblikuje kako bi podsticao kretanje drugih vidova (pešačenje, osobe sa invaliditetom, bicikl, električni trotinet, električne bicikle…), kod nas još uvek nema snage, volje i želje da se saobraćajni problemi reše.
Kod nas još uvek važi mišljenje da kada se kaže mobilnost misli se pre svega na kretanje motornih vozila, dok je zapravo mobilnost kretanje ljudi. I sve nam je okrenuto motornom saobraćaju, dok se biciklisti i pešaci guraju u stranu, i to malo slobodnog prostora koji imaju se dodeljuje motornim vozilima.
Da bi se saobraćajni problemi u Boru počeli rešavati svakako su nam potrebne razne vrste studija i istraživanja i preduzimanje građevinskih, saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, arhitektonskih i urbanističkih mera.
Gradska uprava je javni servis svih građana, te je stoga dužna i u obavezi da rešava sve probleme na svojoj teritoriji (komunalne, saobraćajne, urbanističke…).
Tako da nam je preko potrebno jačanja kapaciteta i integriteta institucija, unapređenje bezbednosne infrastrukture, unapređenja saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja i sistem preventivno-promotivnih mera radi unapređenja bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Bora.
I za kraj ono što je ključno, neophodno je da grad Bor dobije Strategiju bezbednosti saobraćaja, Plan održive urbane mobilnosti i da dođe do izmene Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja na teritoriji grada Bora.
4. LITERATURA
- Izveštaj o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti saobraćaja u periodu od 2016. Do 2020. god. za opštinu Bor, Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije
- Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 4/2018, 41/2018, 41/2018- dr.zakon, 87/2018 и 23/2019)
- Priručnik za unapređenje bezbednosti puteva sa predlogom mera i mogućnostima lokalnog upravljača puta i zemljišta za smanjenje uticaja puta i putne okoline na nastanak saobraćajne nezgode, Agencija za bezbednost saobraćaja R. Srbije
- Velić I., U Boru poginuo jedan biciklista dok je dvanaestoro povređeno, dostupno na linku
- Velić I., Kako unaprediti položaj biciklista u saobraćaju?, dostupno na linku
- Velić I., Da li su Boru potrebne zone usporenog saobraćaja?, dostupno na linku
- Velić I., Da li su Boru potrebne zone 30?, dostupno na linku